Abstract
<jats:p>Дескриптивним и компаративним методом ћемо анализирати стабилност морфосинтаксичких црта забележених у различитим периодима у говору Ба- ваништа: стари наставци у ИЛмн. (с коли, по дућани), Л=Гмн. (по ритова), -ма у ДИмн. (људма, с коњма), -ом у Ијд. (цвећом), -ев (кључеви), изостанак сибиларизације у ДЛјд. (у снаги), аналошка сибиларизација у Амн. (Власе), -ију у Гмн. (Власију, пцију), -ада (дугмада), мн. зб. именице (деца, децама), поједине именице (добо, лебац : леба, ћошка); ДЛјд. (мене, њози/њој), Дјд. (јој, а не ју), Дмн. (нам, вам), Амн. (вас), Ијд. (са мном); прид. вид (Кочиног, лука црна), -им у ДЛјд. м. и с. р. прид. и замен. (на омољичким путу), -ој у ДЛјд. ж. р. прид. и замен. (мојој жени, у тој гужви), -има у ДИмн. прид. и замен. (тима људима), показна заменица тај (од оти), присвојне замен. (њен и њин), компаратив (поштењије, прошћије), али и неких особина које су ре- гистроване у херским говорима (у гости; Гмн. двоје коли; Србљи), али не и у баваништанском (ИВИЋ 1958: 347–348, 334–338). У току анализе указиваће- мо и на ареал везан за говоре Баната, посебно тамишку говорну зону, али и јужно од Дунава (источна Шумадија и Батовац код Пожаревца).</jats:p>