Abstract
<jats:p>Као важан елемент школске, али и дидактичке културе, педагош- ки однос између наставника и ученика веома утиче на квалитет и ефикасност васпитно-образовног процеса. У условима убрзане дигитализације наставног процеса, сасвим су извесни измењени односи као последица нових/модифико- ваних улога, задатака и наставног рада уопште. Намера аутора била је да се тео- ријском анализом анализирају карактеристике учења и поучавања у дигиталном окружењу, а онда и трансформација педагошких односа, те да се идентификују могућности за унапређивање педагошких односа у новоконструисаним дигитал- ним околностима. Идентификоване су бројне позитивне, али и бројне негативне стране измењених педагошких односа. Неопходност интегрисаног приступа предностима дигиталне и традиционалне педагогије, превазилажења уочених недостатака кроз дидактичко-методичко практиковање обрнуте учионице у на- ставном раду, те акценат на хуманизујућим односима наставника и ученика само су нека од потенцијалних решења.</jats:p>