Abstract
<jats:p>У овом раду указује се на јасне везе између Дјуијевих образовних идеја и Липмановог програма „Филозофија за децу“. Кључна тачка у одређењу везе је концепт „истраживачке заједнице“. Он је, са једне стране, битан за разумевање Дјуијевих образовних идеја, а самим тим и школе која је седиште образовне праксе. Наиме, као и остали представници прагматизма, Дјуи се бавио питањима научног истраживања и заједнице, али је имплицитно овом термину, стављајући га у контекст образовања, дао шире значење. Овим потезом Дјуи омогућава редефинисање свих елемената традиционалног образовног система, а самим тим циљеве и задатак школе. Са друге стране, „истраживачка заједница“ је централни концепт програма „Филозофија за децу“. У раду се показује да Липман у конципирању програма „Филозофија за децу“ употребљава Дјуијев модел „истраживачке заједнице“. Овај Дјуијев утицај најјасније се види у Липмановом захтеву за „трансформацијом разреда у истраживачку заједницу“. Међутим, кроз приказ саме структуре истраживања која се дешава у овако трансформисаном разреду, сагледава се једна шира слика. Показује се да све оно што се дешава у Липмановом разреду доводи до промена свих елемената образовне праксе, што из темеља мења циљеве и задатак школе. У раду се доказује да Дјуи и Липман припадају истој „традицији рефлексивног образовања“. Надовезујући се на Дјуијеве образовне идеје Липман чини корак даље и, обогаћујући идеју „рефлексивног образовања“, практично покушава да трансформише традиционални образовни систем.</jats:p>