Abstract
<jats:p>Француски као страни језик представља данас засебну дисциплину, чије је конституисање почело 80-их година прошлог века. Континуирано ди-дак- тичко промишљање, односно рад теоријског карактера, као и сама на-ставна пракса, чине једну од суштинских карактеристика дидактике француског као страног и другог језика. Области у које су дидактичари ове дисциплине нај- више улагали на размеђи два века сведоче о једном снажном покрету: инфор- мационо-комуникационе технологије у образо-вању узете у најширем смислу, а које подразумевају мултимедијалне и аудиовизуелне технологије, аутономи- зацију учења, француски као стра-ни језик на раном узрасту, билингвалну на- ставу, учење и наставу у фран-кофоној средини, француски језик са специфич- ним циљевима, интеркул-туралност итд. У наведеном периоду, истраживања у дидактици ФСЈ и ФДЈ, нарочито на универзитетском нивоу у Француској, одликовала су се изразитом тежњом за дисциплинарним осамостаљењем, како у односу на језичке политике институционализоване од стране Министарства спољних послова, тако и у односу на дисциплине са којима је француски као страни језик традиционално био повезан, пре свега оне у оквиру на-уке о јези- ку. Када је реч о Србији, дидактика тј. методика наставе фран-цуског језика стекла је 1973. године статус наставног предмета на Фило-лошком факулте- ту Универзитета у Београду, а неколико година касније објављен је уџбеник Metodika nastave francuskog jezika (1980) професорке Пере Половине. Данас је методика заступљена у програмима свих сту-дијских група за француски језик и књижевност, уз употребу уџбеника Дидактика француског као стра- ног језика (2010) професорке Татјане Шотре. Треба подсетити и на чињеницу да је дидактици као дисциплини често придруживан термин култура, који се, такође, чврсто повезује са француском књижевношћу. Данас можемо констато- вати да је, током прошлог столећа, дидактика француског као страног језика у Србији, у оквиру методике наставе страних језика и примењене лингвистике, бога-ћена резултатима многих научних истраживања и стручних радова. Таква тенденција важи и на почетку 21. века, али са приметним квантитативним и квалитативним успоном.</jats:p>