Abstract
<jats:p>У чланку се бавимо делатношћу и улагањима француских пословних људи у трговину и рударство Србије за време друге владавине кнежева Милоша и Михаила Обреновића. У лето 1856. године, капетан Мањан, француски бродовласник и представник трговачко-паробродског друштва Mathis, Magnan, Parot et Cie, испитивао је услове за пловидбу и могућност успостављања трговинских веза између Француске и северних провинција Османског царства. Након повратка на власт династије Обреновића он је, у априлу 1859. изложио кнезу Михаилу план о успостављању пловидбене линије између Француске и Србије и сталне паробродске службе помоћу француских бродова на Дунаву, Сави и Морави. Промена правца спољне политике Кнежевине и њено окретање званичном Паризу допринели су да се код тамошњих пословних кругова јави интересовање за улагања у рударство у Србији. Продирању француског капитала ка овом делу Европе после потписивања Париског мира (1856) погодовали су општа политичка ситуација и неуспех државне иницијативе у рударству. У раду су детаљно описани односи и верске и културолошке разлике између локалног становништва и француске колоније у Мајданпеку.</jats:p>