Abstract
<jats:p>Мада је у науци о усменој књижевности назначено да је при издавању Српскихнародних приповиједака (1853) Вук редиговао записе које су му слали његови по-магачи, у науци о језику досад није детаљно истражено на које је све начине онинтервенисао у језик народне прозе, и то пре свега на синтаксичком нивоу. Стогаје предмет истраживања кондензација реченица из рукописа у глаголски прилогсадашњи заступљен у штампаним приповеткама како би се представила Вуковајезичка стилизација народних приповедака и установио њен значај у стандардизацијисрпскога језика. Од 50 издатих текстова корпус чини 28 приповедака чији су ори-гинални записи сачувани. Поређењем са стилизованим верзијама дистрибутивномметодом се из рукописа ексцерпирају и класификују реченице које се кондензују,као и реченице које се преносе у редиговани текст, док се потврде глаголског при-лога садашњег и у рукописима и у штампаном издању анализирају у оквируустановљених таксисних поља. Резултати анализе показали су да је дистрибутивниопсег глаголског прилога садашњег у редакцији заснован на стању у рукописнимприповеткама, а Вукова се интервенција огледа у повећању фреквенције глаголскогприлога садашњег и последичној конзервацији облика. Герунд, старији хронолош-ки слој у вернакуларној синтакси, чак је заступљенији и у рукописима и у Вуковојредакцији од зависне реченице адвербијалног типа, конкурентног синтаксичкогсредства у народном језику. Однос конкуренције у народним говорима реинтерпре-тира се као поступак кондензације реченичног садржаја у стандардном језику.Напослетку, показало се да, противно језичкој интуицији савремених говорникасрпскога језика, герунди у Српским народним приповијеткама чешће кондензујунезависне реченице од зависних.</jats:p>