Abstract
<jats:p>У раду ће бити речи о првом српском оригиналном комедиографском делу Пријатељи Лазара Лазаревића (1829) у контексту примене доситејевског типакњижевног језика. У фокусу истраживања јесу славенизми, као и лексика страног порекла. Постепеном интерпретацијом дела, указаћемо на функцију славенизамаи лексике страног порекла у карактеризацији појединих ликова, као и у успостављању комичних ефеката. Анализом и издвајањем славенизама и лексике страног пореклабиће дат допринос подробнијем изучавању Лазаревићевог језичко-стилског израза. Идеја комада предочена је кроз деловање главне јунакиње Јелисавете, чији је говорпрожет највећим бројем славенизама. Рад настоји да, посредством анализе одређеног лексичког слоја у комедији Пријатељи, истакне допринос Лазара Лазаревића удаљем развоју српске комедиографије, те и да подстакне нова истраживања његовог дела.</jats:p>