Abstract
<jats:p>У оквиру писане продукције канцеларије млетачког дужда, још од позног средњег века била је важна улога нотара и канцелара. Документи који настају у оквиру поменуте канцеларије могу се класификовати као правна документа и уговори, а потом ту су и посланичка писма која настају из пера дужда или млетачких изасланика у другим земљама. Највећи део поменутих извора чува се у Државном архиву Венеције, док се одређени број докумената налази у архивима у Истри и Далмацији. Један од таквих примера извора јесте дукал, односно обавештење дужда Алвизеа Контаринија из 17. века, који чини део збирке млетачких докумената доступних у оквиру онлајн Државног архива у Пазину. Документ је написан на венетском дијалекту староиталијанског језика, те представља вредно сведочанство на пољу културне и књижевне историје и дипломатике. Циљ нашег истраживања у овом раду базиран је на дипломатичкој и књижевно-историјској анализи поменутог документа са тенденцијом да се на овоме примеру уоче одлике текстова који настају у оквиру канцеларије млетачког дужда током 17. века и који се категоришу као дукали.</jats:p>