Abstract
<jats:p>Сачувано је осам или девет Демокритових каталогизованих списаподељених у две тетралогије под збирним називом Етика (᾿Ηθικὰ). Некиод знаменитих мислилаца трудили су се касније да ових нешто мање од 220фрагмената споје у логичан, кохерентан и оригиналан систем и тиме им придајуважно место у филозофији „Мудростиˮ из Абдере, а све са интенцијом да сезакључи да се код њега готово неупитно може говорити о етици, па и више одтога, да је он био утемељитељ грчке етике. Истраживање поменутих пасажа иставова Леукиповог „дружбеникаˮ везаних за врлину, правду, законе, прописе,норме, одговорност, демократију, слободу, добро расположење, блаженство,меру, paideiu и човека, довело је аутора овог чланка до значајно другачијеконклузије. Из доступних Fragmenta moralia, наиме, јасно произилази да тамонема засебног методолошког рефлектовања морала нити промишљања делатногмишљења alias етике, као ни појмовне артикулације наведених практичкихизраза и термина. У Трачаниновим белешкама најчешће је реч о обичајносниммаксимама и такозваним loci communes хеленске културе и цивилизације.Значајан број сентенци, другим речима, не прелази оквир експликација тзв.народне мудрости, односно gnoma тј. поучних изрека античког светa. Ауторје, на концу, констатовао да се у „етичкимˮ делима „дубоко промишљеног”(περίφρονα) Абдерићанина могу пронаћи доминантно саветодавни елементи којису били карактеристични за пред-етичко и пред-морално искуство Хелена, и невише од тога.</jats:p>