Abstract
<jats:p>У овом раду проматраће се позиција и значај Десничиних романа у српској књижевности након Другог светског рата. Педесетих година, у немалом низу романа са социјалистичким предзнаком, Прољећа Ивана Галебапредстав-љају прави изузетак и истичу се својим изразитим индивидуализмом. Нео-спорно је колико је овај роман, уз Андрићев роман из 1954. године, значајан за поновно успостављање и развој поетике модернизма, прекинуте први пут Ве-ликим ратом, а потом и Другим светским ратом, док је поетички развој након 1945. додатно успорен успостављањем новог друштвеног система, који је захтевао подређену улогу књижевности и њену утилитаризацију. Десничин став према пропаганди и утилитаризацији књижевности може се видети у ње-говој имплицитној поетици колико и у експлицитној. Тако се већ Зимско љето-вање, објављено 1950. године, издваја другачијим приказом ратних деша-вања, али и сеоске средине, што није одговарало слици која се креирала у „јавном мњењуˮ. Враћање модернистичкој идеологији књижевности може се још јасније ишчитати из иманентне поетике Десничиног романа из 1957. го-дине, који је једна врста замишљеног животописаглавног јунака. Рефлексије Ивана Галеба обухватају читав роман, а нарочито се истичу јунакова размиш-љања о уметности и писању романа. Десничин роман припада златној поетич-кој линији романа позног модернизма у српској књижевности, у којој ће посе-бан значај имати однос приповедања и смрти, односно позиција приповедача и статус самог текста.</jats:p>